ПАДА ДУБОК СНЕГ
Пада дубок снег
на моју нову кошуљу.
Увече о томе
гледам ТВ репортажу.
Желим да добијем рак, сифилис, сиду,
било какву прву награду,
јер желим да знам колико дуго ћу живети млад.
Јер сам занесењак на ветру,
пласт пластичног сена, хром на промаји.
Капут за ледено доба
купила ми ћуд ћеркиног мозга,
синоћ, на распродаји.
Пада дубок снег
на моју нову кошуљу.
Половину плућа, болну некада,
од јутрос напада насмешени вирус,
Рус са Запада.
О, ја сам занесењак на ветру,
миш мишљења који и сјај и беду
потпомаже.
Мама, отопио се снег из репортаже,
неко је из наше баште
дефинитивно однео
све штеточине.
ДО ВИЂЕЊА ИЗНЕНАЂЕЊЕ
До виђења, до виђења
упаљене ситне сијалице, усољене рибе,
до виђења свако место, опште свуда и скривено свуда,
нервозно на плитко пипање,
реч се више неће вратити ни у најбалавија уста,
вратиће се,
сан неће напасти ни највашљивији јастук,
напашће,
жена неће поцепати сукњу у канцеларији,
поцепаће;
ако се деси – нама, уринирајућим
умирућим путницима кроз земљу џу-бокса
и флипера –
да нас препадну две-три психолошке представе у мраку
биће то повратак Џедаја,
губитак ироније на путу.
Историја, узвраћа, дакле, млитав ударац.
Зато, збогом животна навико
да се сликамо колективно и појединачно,
да се макар коме склањамо с пута
и смирујемо живце,
и до виђења, до виђења изненађење.
ЧОВЕКОВА СУДБИНА
Човек је победио пола беде,
човек је победио целу беду, сашио је шал,
нашао мрву, зрнце,
одрезао пупак близине од надувеног стомака
даљине,
минирао је широко поље,
смирио дрхтање десне ноге,
повезао је полароид са хируршком екипом,
криву кичму дао под пресу,
лизнуо co,
тело је храбро послао да оде свуда по мало,
промрмљао две-три речи,
сасвим гa разумем,
отворио је фиоку,
сашио је шал.
ДЕСЕТ ДЕКА ДУШЕ
Песници морају бити дебели
Изразито подбули масни
Са огромним ружичастим стомацима
Украшени стријама и гунтама
Да би лакше извлачили из меса
Бодлерчиће и хелдерлинчиће
Да би снажније испумпавали
Течне глаголе и влажне метафоре
Телевизија их наравно мора приказивати
Као мишеве пацове и усољене сардине
Као мршаве и напаћене сиромахе
Који речи усисавају из космичке пране
И директне везе са светим богом
Који не постоји нигде
И најдражи гледаоци морају бити уверени
Да је песништво облик најдубље патње
Али у килограму меса и сала
Има најмање десет дека душе
Песници морају бити Фалстафи
Крвави непријатељи Дон Кихота
Да би у тренутку порођаја
На овај свет букнуло милион
Калоричних асоцијација
Сонети и остале коцкасте канте
Чист су изазов форме
Много мршавих песника стане
У један сонет, жалосно је то
О певајте певајте ваге теразије кантари
Под метричким центама масне синтаксе
ДЕТЕ ТЕКСТ
Кад се роди и са криком узлети
Мало дете гавран јс старо
Замало мртво
Нема ту никаквог новог сензибилитета
Нове су само пелене и три литре мајчиног млека
Прича о Адаму и Еви је завршена
To је тужна прича о изласку из раја
Патетична фабула о крају дечје невиности
Мали човек личи на великог човека
Тај мали свесно имитира полумртве старце
Новорођенчету недостају шешир, штап и „Политика“
Гомила ситне деце је у суштини старачки дом
Дете је немоћно, дете је сувише старо
Кад изиђе на овај свет
Који вришти од среће што се није родило
Нешто друго, нешто различито
(He воли добра изненађења)
Главна особина песника и сличних особа
Је да стално измишљају нове и нове реченице
И тако се боре против монотоније
Породилишних превара
Сваки текст је увек млада крушка искуства
Дете је шљива у старом цвату
Свака песма је истинска беба
На сисама преокрета
AHTEHA
Овде
Овде ће никнути антена за везу
Заборавићемо на јесењи глиб
И бели зимски гроб
Оствариће се наша историјска шанса
Да емитујемо емисије с неба
Поезија киша, поезија снег, поезија
Ултраљубичасти зрак
Закупићемо сателит
И двадесет четири сата нећемо престати
Да цмиздримо
Понекад ћемо распалити по који турски каламбур
Или неку хладну скандинавску гуну
Песме ће падати по крововима и кишобранима
Ко не носи качкет доживеће
Блиски сусрет на врху темена
Прекриће се шуме, реке, радничка насеља
На леђа спокојних крава
Падаће хиперманган метафора
Таксисти ће узалудно чистити шофершајбне
Од парчића елегија
У бурад и пластичне кутије
Скупљаће се кишница отпеваних смислова
Тргове и кафанске баште засуће свил
Вертикалне нежности
Неуморно ће радити електроника у вишим сферама
Да на земљи разне уши пипка
Водићемо хладни рат са другим
Сателитским компанијама
Милион реченица, милион реализама
Три милиона маште
У све запуштене баште