Слободан Јовић, У КОСТРЕТИ, Чигоја, Београд, 2023.
РУДНИК
Одрастао сам у рударској породици.
Спремање копачког алата:
пијука, лампе, лопате,
бјеше свакодневна обавеза.
Ипак, сада са стрепњом
силазим у окно језика,
али се озарим када доле
угледам мишеве што трчкарају
и цијучу.
Тада знам
да су преци добро,
да су на сигурном.
СВЈЕДОЧЕЊЕ
Неки кажу има га,
неки да га нема.
Једни га видјеше,
а једни га се одрекоше,
али ја сам засигурно
Бога угледао оне вечери
када је изнад главе болесног теоца
придржавао боцу са инфузијом,
док се милост сливала ка крвотоку,
уз мјехуриће налик оним
из дјечјих игара са сапуницом...
Након што је то опослио,
легао је у јасле,
а теле га је утопљавало дахом,
као што и свједочи прича.
ЗНАЦИ
Умире се често и ненадано.
И на наличју саобраћајног знака,
посмртница.
Лицима изображеним
у црно-бијелој техници
могло би се вјеровати,
али у које се знаке поуздати:
земаљске или небеске
и шта је важније –
знак или његово наличје.
Слободан Јовић
Рођен у Тузли 1984. Песник, издавач, уредник.
Објавио књиге: Ријечи о очовјечењу (2009), Простор молитве (2010); Привид лебдења (2012); Поднебље (2018); Страх од савршенства (2018); Исусов трн (2021).
Покретач и главни и одговорни уредник часописа „за језик, књижевност и духовност” Бокатин Дијак од 2012. до данас. Покретач и уредник едиције Дијак и библиотеке Откровења, у оквиру којих је уредио и објавио двадесетак књига различитих жанрова.
Награде и признања: Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске (за књигу Страх од савршенства), Награда САНУ из Фонда Бранка Ћопића „за књигу високе уметничке вредности“ објављену у 2018. години (за Страх од савршенства), награду Перо деспота Стефана Лазаревића (за Страх од савршенства), Слово Подгрмеча (за Страх од савршенства), Јефимијин вез (за књигу Исусов трн) и Печат вароши сремскокарловачке (за Исусов трн).
Поезија му је превођена на јапански, руски и бугарски језик.
Живи у селу Тобут, на Мајевици.
Књига У кострети добила је награду „Стеван Раичковић”.