Саша Радојчић, ТОБОГАН, КЦНС, Нови Сад, 2023.
ИЗ КРИЛА ПЕСНИКА
увели су цветови
што миришу на мед
и привлаче лептире
и друга бића крилата
бумбаре пчеле
бела братства анђела
платон би смело
додао и песнике
али сада није важно
јесу ли песници крилати
јер цветови су увели
и око њих нико не лети
ниједно крило не маше
онима што стоје постранце
чуду се надајући
а песма је чудо
чује се неизговорена
о непостојећим крилима пева
и цветовима који једном
беху мирисни као мед
а сада су успомена
или још мање од тога
речи писане пером
из крила песника
траг медног укуса
на врху језика
ТОБОГАН
зар нису дивни дечаци
док се играју лоптом
спуштају низ тобоган
трче парком сипајући смех
мали кишни облаци
док им је свет још увек
непознат и леп
док се судбина њихова
још није расплела
док још нису постали
зубари рачуновође
трговци на велико
док још никога нису
убили из ниских побуда
зар нису дивни дечаци
док се играју лоптом
великом као будућност
коју још нису потрошили
проћердали издали
зар нису дивни дечаци
пуни живота као ми некада
док се још нисмо спустили
тобоганом право из облака
и треснули на земљу
хладну и тврду као истина
коју цедимо кроз зубе
док их још имамо
Саша Радојчић
Објавио је, поред више теоријских, есејистичких и књижевнокритичких књига, збирке песама: Узалуд снови (1985), Камерна музика (1991), Америка и друге песме (1994), Елегије, ноктурна, етиде (2001), Четири годишња доба (2004), Cyber zen (2013), Дуге и кратке песме (2015), То мора да сам такође ја (2020), За ватру надлежна је душа (2022), Тобоган (2023) и Глад за песмом (2023).
За целокупно песничко дело добио је Дисову награду и награду „Десанка Максимовић“. Такође је добио, за поезију: Велику награду „Иво Андрић“, Змајеву награду, награде „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“, „Венац Лазе Костића“ и „Ленкин прстен“; за књижевну критику награду „Милан Богдановић“.
За збирку песама Тобоган добио је Велику награду „Иво Андрић“.