СПАВАЈ, САЊАЈ, САВЈЕСТИ
Спавај, Савјести, одмори ―
Нека је смак свијета,
Нека су крвави раздори.
Сањај уснуле љепотице,
Бајко, цвијете у коси ―
Кроз мрачне тумарај литице,
Народе жалосни.
Грије те ничија звијезда,
А твоја луча све нас ―
Нека је пас човјек,
А човјек нека је пас.
И нека народи луде
И нека се тамане,
Ти спавај, Боже Савјести,
Сањај јорговане...
20. дец. 1992.
ЈУТАРЊА
Тешко подижем црно тијело
Уплашено, изморено
Тешко његове тешке удове.
Тешко подижем јутарњу таму
Полегла и густа једва се диже
И моје срце се некако усправља
Тешко устајем из црних хаљина
Љепљивих закрпа, закрпљених,
Тешко из мржње
Тешко из зидова
Теже из паучине
Најтеже преко прага.
Мој живот никад није сам.
Никад слободан.
БРАТСКА НЕСЛОГА
То је нешто
То је велико дјело
То је идеал
И мој
И мога народа
Нема човјека
Међу нама крштеним
И некрштеним
Који се не дичи
Под овим шињелом
Благо нама нахрањеним
Њеним духовима и моралом
Ко се није накркао
Братске неслоге
Боље да се није ни родио.
ЈА САМ СИРОМА ВЈЕРНИК
Ја јесам и нијесам неки вјерник –
Ја сам сирома вјерник.
Ја сам неки лик
Из казана Достојевског –
Мени се не вјерује,
Што се више кунем
Све ме више куде –
Ја сам сирома вјерник,
Ја сам рођен прије Библије
Зато сам сирома
Зато сам сирома вјерник.
Послије ће да копају
Да ме укопају
И униште.