Снежана Вукадиновић, професорка класичне филологије на Филозофском факултету у Новом Саду, објавила је књигу која садржи, поред студије о Орфеју и орфизму, и њене преводе орфичких химни, заједно са грчким оригиналом. Ова књига је у правом смислу речи ауторски, преводилачки и издавачки подухват, ретка појава у нашој култури.
У закључку, професорка Вукадиновић пише, између осталог, и следеће:
Тешко је поуздано утврдити кад и где су Орфичке химне настале. Име
Орфеја се традиционално доводило у везу са химничком поезијом. Ваљано је
претпоставити да израз Орфејеве химне не означава неку одређену колекцију
попут оне коју данас поседујемо, већ орфичку поезију узету у целини која је
приписана Орфеју. Слава Орфејевог имена засигурно је утицала на то да
Орфичке химне буду преписиване и да стигну до 9. или 10. век пре Христа,
кад их први пут спомиње Јован Ђакон Гален. Данас имамо да захвалимо
пуком случају да су баш Орфичке химне, поред свег мноштва литературе
написане под Орфејевим именом, преписане и очуване. Датирање Химни
незахвалан је задатак, како због одударања пролога од преосталих химни,
тако и због незабележеног ауторства. (…) Питање да ли су Орфичке химне настале у одређене култне сврхе или су пука књижевна творевина, једна је од недоумица које прате овај древни
поетски текст.
Овде преносимо три химне.
Химна Асклепију
(кађење маном)
О Асклепије, избавитељу свега, Пајане владару,
оних што одлучише да лече свет богова и људи,
ти заустављаш људима многа болна страдања и зла од болести.
О милосрдни, силни, што Здравље доводиш болнима
и одбијаш тешке болести и муке смртника,
о ти младићу блажене судбине што обиљем увећаваш свет
и од сваке несреће људски род браниш,
потомче Феба Аполона, ти носиш врч биља пун и честитост племениту,
ти Здравље као сапутницу имаш. О најдивнији непријатељу болести.
Приђи о блажени спасиоче, пратећи частан крај нашег живљења.
Химна Закону
Ја зазивам светог краља богова и људи,
небески Закон који звезде слаже, праведни печат свега,
мора и земље, чврсту основу природе и воденог пространства.
Непроменљивог, складног, чуваног у законима
којим одозго носећи велико небо сам створеним светом путује.
Ти сам тераш неправедну Злобу својим моћним звиждуком.
Ти у људима будиш блажени крај постојања,
Јер једино ти владаш свему што живи и истинити ред у сваки дом доносиш386
Ти увек посматраш и мислима јасним руководиш,
увек исправан савезник праведницима,
о древни, пун искуства, лишаваш моћи оне што безакоња чине.
Сада о блажени, свечасни, носиоче среће, у свима жељен,
ти који имаш милостиво срце, пошаљи ми твоју мудрост најчеститију.
Химна Нимфама
(кађење мирисним биљем)
О нимфе, кћери великог гласовитог Океана,
ви што имате воденим стазама скривен дом под земљом,
чуварке Бакха, о земаљске, много цветне,
хранитељке плодова, радосне што на ливадама боравите,
и у пећинама и у подземним шпиљама где идете у тмини кривудавим стазама
ви свете и посвећене хитро кроз ваздух струјите.
О изворима, роси и брзим потоцима ви бринете, час видљиве, час
невидљиве,
лутања ваша радост шири кроз цветне долине.
Са Паном поскакујете по планинским врлетима уз цику бахантску,
из камена течете, жуборите, звиждите, о изворкиње шумом се радујте.
О девице белином зимском одевене, ваш издах свеж је поветарац и мирисни
ветар.
О чуварице коза, пашњака и грабљивих звери,
ви свеже шумске радоснице, хранитељке многих, храну благосиљате.
О девице хамадријаде што окретну игру волите и свуда водом пловите.
О нисијске нимфе, помамне, избавитељке пеонске,
свуда са радошћу лутате уз Бакха и Деметру и људима љубав носите.
Приступите овој молитви светој и душу ми развеселите,
излијте на сва годишња доба реку благосиљане хране, а нама добро здравље.
(Снежана Вукадиновић, Орфеј. Орфичке химне; Филозофски факултет: Нови Сад, 2023.)