ПЕСМА СА ТРГА
Савијајући новине у трубу,
ишао сам тргом
и гледао около.
У седој глави испредао сам
суморне мисли;
срце ми се жалостило.
Да сам век провео у другом граду,
међу другим људима,
исто би било.
Исто би текли дани, кратећи ми дах.
Иста зла бих бројао,
и у прсте дувао.
Моје тело је погана жртва, дим и магла.
Моја крв се више не пропиње.
Мој говор се не сећа ничега.
ЗЕЦ
Обезуми једном један човек,
а од њега – обезумише многи.
Отпири он у бели свет, преко стрњишта,
далеко од оних својих безумника,
јер беше све то и за њега неподношљиво.
Далеко у белом свету, у тамној шуми,
седе на трупчић, и замисли се.
Дође ђаво иза његових леђа, удари га
по глави, пљуну му у уво.
Човек, кад се окрену, не виде никог.
Само један зец отрча преко пропланка.
ТАМНЕ СТВАРИ
Тамне ствари отварају моје очи,
подижу руку, грче прсте.
Оне су далеко и близу,
иза девет брда
и у станишту скровитом.
Ноћ је њихово царство,
а дан који свиће
огртач од светлости.
Нема снаге која их може поништити,
разрешити или објаснити.
Оне остају тамо где су.
У грудима, у срцу из кога шуморе.
ЛУДОМ ВОЈВОДИ
Размини, ако имаш куда.
Окрени се и погледај:
оде ти пут у даљину.
Слуге ти кофере
у други град однесоше.
Размини, луди војводо.
Одврати лице од мене,
као што ја мисли одвраћам
од жестине и
лукавства бучне улице.
Размини, кокошији сине.
Перје ти је шарено,
шарено и пламено.
Тебе кошмар родио.
Мене улични угао заклонио,
да повратим дах.
ЗЛОСЛОВ НЕКИ
Злослов неки
рече да сам најгори
човек на свету
Не ваљам ништа
ни луле дувана
ни колико црно испод нокта
А одакле мени
црно испод нокта
и бело около зеница
Упитах га и очи
нагло отворих
ИСПРЕД МЕНЕ СЕ УКАЗУЈЕШ
Испред мене се указујеш
и тек понекад ме пратиш,
благи Анђеле.
РЕЧИ
Насељавам речи и нумере.
Насељавам јаме и призоре.
Моје је свуда,
и моје није нигде.
Талас сам без мора и даљине.
Сав одлазим у једном правцу;
кроз речи у бесконачно,
кроз нумере у божанско.
БОЖЕ БЛАГИ И ПРЕБЛАГИ
Боже благи и преблаги,
дотрајавам земаљски век.
Устају мисли на мене,
војују против мене зле.
Умујем нека грдна умовања.
Из њих црн пас истрчи
и лаје на звезде.
У мом врту
грана се преломила.
Страшан је то од Тебе знак.
Јер истиче време за покајање,
помилуј мене палог.
ТЕШКО МЕНИ
Тешко мени, Господе мој. Овенчах се грехом, у пропаст се обукох. У леност потонух, Тебе заборавих. Тешко мени, Господе мој.
Тешко мени, Господе мој. Пут изгубих, поуке Твоје не примих. Лиших се светлости, огњу припадох. Тешко мени, Господе мој.
Тешко мени, Господе мој. Из ватрене ме кугле у благи пролећни дан изведи. Да видим Твоју милост. Тешко мени, Господе мој.
Тешко мени, Господе мој. Овенчах се грехом, у мукама се изгубих. Смрти сав припадох, Тебе заборавих. Тешко мени, Господе мој.
ПРОТИВ СЕБЕ, ПРОТИВ ОЧАЈАЊА БРОЈАНИЦА
Очајавам,
стално очајавам.
Ђавола радујем.
Грехова се својих
не сећам.
Ђавола радујем.
Не кајем се,
не стидим се.
Ђавола радујем.
Лежим, ленствујем.
Молитве не узносим.
Ђавола радујем.
Очајавам,
стално очајавам.
Ђавола радујем.
ТВОЈА ПОДИГНУТА БЛАГА РУКА
Твоја подигнута блага рука
задржава ватру и тутњаву
многих огњева.