Драгослав Дедовић, Фјодоров џез, НБ Стефан Првовенчани, Краљево, 2023.
у станичном бифеу
одраз смежураних лица
иза бајате кремпите у витрини
Layla, you've got me on my knees
два логорејична старца
држе Клептону терцу
животном јадиковком
студенткиња у ћошку миче уснама
свет се у том трену обнавља:
Београдски сајам 1983. хала 2
има тренутака свезаних у чвор
с временом олабаве –
предуга пертла на ничијој патици
али овај прстохват уме да стврдне
сваку млохаву машну на ужету година
па си опет млади Атлас
на плећима носиш млад свет
до последњег акорда
рука у твојој руци неће те
издати
винарачка
стрњишта једу винограде
изнад побрежја два орла
по прозирној плавети цртају осмице
крај атарског пута из трулог кауча вири федер
на њему гуштер сања да је астронаут
у том репу има више бесмртности
него у сабраним светим књигама
дивља јабука неће више процветати
шипурак ће остати необран до децембра
пролазници остављају знамења
пластичну боцу амстела шут
згужвану кутију лаки страјка
поцепану корпицу за бебу
геометрија је утеха:
бразде на суседном брду
можда ће неко избавити
и ове чокоте од
леске и чкаља
од биљног кошмара од
одсуства људског
Фјодоров џез
Алтебургерштрасе 194 први спрат
каткад пред спавање полугласно читаш
руски одзвања старонемачком собом
пун случајних синкопа
на том језику осамдесет и осме
у Кракову молиш Нину из Харкова
да целе јулске ноћи остане уз тебе
пегаво лице, вибрато ћирилице
да ли је у родном граду
дочекала унуке и рат
штета
јуродиви Фјодор
(и ти би га у кафани отерао од стола)
никада неће чути своје реченице
јужњачки изџезиране
Драгослав Дедовић
Рођен 1963. у Земуну. Студирао је журналистику у Сарајеву и социологију културе у Београду. Од 1992. се настанио у Немачкој. Магистрирао је на студијском програму „Европске студије” у Ахену. Радио је као саветник у међународној мировној организацији, представник еколошке политичке фондације, уредник на РТВ „Дојче веле”. Живео је у Нирнбергу, Регензбургу, Ахену, Келну и Берлину, а од 2018. живи у Београду и Лесковцу.
Од 1988. објавио је 11 књига поезије и то, између осталог: Динарски Буда, (Просвета, Београд, 2008), За клавир и диџериду, (Алтера, Београд, 2010), Gloria mundi (Бранково коло, Сремски Карловци, 2013), Усијањењ (КЦНС, Нови Сад, 2013). Лирика му је превођена на немачки, енглески, шпански, арапски, норвешки, пољски, македонски. Више пута је награђиван. Заступљен је у неколико антологија српског, регионалног и светског песништва. Превео је са немачког десетак прозних дела, као и лирику низа савремених немачких песника.
Књига Фјодоров џез награђена је наградом „Бранко Миљковић”.