БОКСЕРИ
Добро је, још се држимо усправно
Како-тако, али држимо
Нема предаје, кокетирања
Са слабијим делом властите природе
Нема подклекивања
Клапарања раздешених зглобова
Падања у нокдаун
Пљоштимице, или на леђа
Или, због ошамућености
Од серије аперката и плексуса
И директних удараца у чело
Нема простирања по поду, бауљања
Да се нађе откинути нос
Или гумени штитник за зубе
А често и прецвикани језик
Одбачен под ноге публике
Међу испљувке и отпатке семенки
Добро је, изгураћемо до завршног гонга
А и зашто да не изгурамо
Јер још увек нема изричитих захтева
Да треба да очврснемо речи
Да их калфицирамо
Нико нам није наредио
Да од њих направимо челични обелиск
Коме ни крамп, ни длето не могу ништа
Ни чекић, ни преса
Ни пајсер за изваљивање сефова
А ни повезани штапини динамита
За минирање стена
За водено легло будуће хидроцентрале
Па шта ако понекад и довикнемо
Стегнути у клинч од кога пуцају ребра
А последњи клобук ваздуха прска у улубљеним плућима:
Људи! нисмо више орни за борбу
Видите ли на шта личимо
Овако помодрели од батина
Овако одрани, као месо за бифтек
Овако самлевени за ћуфте
А тек долази оно најгоре
Кад нам, између подбулих капака
Кроз размакнуте завесе крви
Пажњу привуку прекрасни дамски шешири
Који штите главе-цветове од врелог сунца
Не зна се који је лепши и пожељнији
И још нам намигују изазовно
Шаљући нам пољубац са накарминисаних усана
Судијо, почни да одбројаваш крај меча
Тренеру, бацај пешкир
Помоћници, брзо са сунђерима
И спрејевима за имобилизацију
Добро је док још можемо да предухитримо
Оно пребацивање тела у болничка носила
Или црни комби мртвозорника
Који чека испред арене
Неугашеног мотора
Са сандуком наше тачне величине
И за рукавице при дну ногу
Да се одмах зна чиме смо се бавили
Кад се будемо пријављивали.
КРАЋЕ
Одлучио сам
Мењам стил јадања
Биће краћи
Биће лакши за тумачење
И савршенији
Гледаћу да га сведем на телеграмску поруку
И нећу се њиме бавити сваког дана
Него претежно уторком
И никако пуног стомака ђувеча
А и бићу пробирљивији кад будем узимао стихове
Из велике шкриње поезије
Пазићу да сваки од њих има барем нешто и од мог темперамента
Настојаћу да их разуме и чистач улица
И облаци и поље и ветар који трчи задихано пољем
И стена коју море непрестано шмиргла
Нећу лагати пред децом да ме нежност маслачка баца у старачко очајање
Дакле, рашчистићу са собом и у себи
Са свиме што ми оптерећује душу
А најпре, рашчистићу сваку везу са својим непоузданим ја
Колико год да ми је оно годило, због лепоте ненадности
Не желим више с њиме расправљање на тему
Зашто се још не предајем
Хоћу, овако рашчишћен као песник да живим сваки дан равноправно!
ИНСЕРТ ИЗ ЗАЈЕДНИЧКЕ ПАРОЛЕ „ЗАХТЕВАМО ПРОМЕНЕ“
Београд, година 2000.
Режим је озбиљно уздрман
Дрма га и једна бака
Тако што маше са прозора
Хучној колони демонстраната
Тамо је њен син
А насупрот њему маше
Маше и свом зету
Који да би примио плату
И издржавао њену незапослену кћерку
Чучи у борним колима и чека наређење за напад
А највише маше, гуши се
Док гледа према парку код Скупштине
Тамо су деца њене деце
Два срца заиграна лоптом: дечак и девојчица
Тачно су на средини између
Својих очева и очева –
Машина за разбијање људи
Бакино попрсје на зиду
Уоквирено прозорским рамом
Посредством Би-Би-Сија
Обилази екране света
И њена саксија са расцветаним петунијама
Бака, постаје вест дана
Бака, пре Клинтоновог говора маринцима
У бази у Сан Дијегу
Бака, пре Јељциновог љубљења са Шредером
Бака и њене петуније
Пре Арафатове поруке Израелцима
Бака, пре свих ерупција вулкана
Халапљивих торнада и најезде скакаваца
Пре свих градова у које је вода ушла
И кроз најмање рупице
И учинила их вечно неупотребљивим
Па иако се не одваја од прозора
И маше, већ клонула, без даха
Ми који је посматрамо желимо да она нагло устане
И нагло одгурне инвалидска колица
И вине се напоље, као голубица
И спасе своје најмилије и сав потопљени свет.
ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ САКАЋЕЊА
Живео сам неколико стварних живота, укрштених, најпре онај један први
На самом почетку, који није зависио од мојих родитеља
А у свему је зависио од човека званог отац нације –
Елегантан човек, умео је да носи бела одела и панама шешире
Добар војни стратег, чувен по тачкама из политичке еквилибристике
Претходно аустро-угарски поданик, машин-бравар, илегалац, револуционар
Свирао је клавир, плесао кадрил и полку, иначе обожаватељ валцера
И препарираних вепрових глава, пушач кубанских томпуса
Невероватно лукав и сналажљив у свему да га се и руски брка прибојавао –
Нађена је о томе белешка у његовом столу препуна страха
Такав је био, разноврстан, није му било тешко, чак је уживао у томе
Да деценијама и деценијама врти Исток и Запад, Север и Југ
Око свог малог прста и, наравно, вртео је и мене лично
А због мира у кући знао је поименице све своје поданике
Имао је и службе за то, врло обавештајне и ефикасне за лов на отпаднике
И цело острво за њихово преваспитавање уз помоћ камења
Толико је путовао да се може рећи да је заправо скитао светом
Дочекиван, слављен, обасипан почасним титулама и докторатима
Черчил му је једном признао да би таквог наследника желео да има
А господарица Цејлона, тако кажу, неколико пута покушала је да зачне с њим
Све је то трајало прилично дуго, док нисам прешао у коначну верзију свог живота
Али без његовог присуства, ипак је и он морао да умре и оде међу режисере баука
Остао сам без његове фигуре, кренуло је лајање, оговарање, изношење прљавог веша
Из палата и двораца, трка за упражњеним местом на престолу
Удовицу су одмах склонили у неки ћумез који је прокишњавао, да не смета
Не знам да ли је било покушаја њеног тровања и Тацит о томе ћути
Одмах је дошло до попуштања дисциплине, чак и у обдаништима
Одмах је њих неколико његових ученика постало квасац у тесту својих народа
И народних мањина, сви су почели да расту, да бујају од хушкања
А кад се хушкање отргло, нашао сам се и ја у тој кланици подвргнут сакаћењу.
ЗЕЧЈА СРЦА
Наша деца нису у нашим кућама
Наша деца нису у школи
Наша деца не висе по ћошковима
Јер нису олош улични
Наша деца нису мали курири мафије
Са заденутим опушком на усницама
Нису италијански факини неореализма
Фелини, Висконти, Роселини
Нису ни чупави, прљави, босоноги
Опасани изукрштаним реденицима
Метар висине гериљероси
Из покрета Тупамароса или Тамила
А нису ни копилад ЕТЕ, ни нови анархисти Немачке
Који пљују на систем зараде
Својих капиталистичких очева
А где су сад наша деца, питамо се
Не допире са улице смех и граја
Кикотање и цика јурњаве
Ни прасак разбијеног прозора лоптом
Која је пала право у руке
Раскошне лутке на средини брачног кревета
А где су сад наша деца, можемо ли знати
Не чује се њихово ћућорење
Пред улазним вратима зграда
И иза парковских жбунова и споменика
А где су онда наша деца
Ако су тако нагло нестала
Где да их тражимо, којим смером да се упутимо
Наша деца су по играоницама
Наша деца су за апаратима
Апаратима са ласерским зрацима
А шта тамо раде по цео дан, наша деца
Усредсређена и нагнута у грчу
Лепо се забављају збринута
У тим ратним штабовима за недорасле
У тим квартовским базама Бондстила
Како се то лепо забављају, можемо ли знати
На смену секу континенте
Као да су континенти од сира
На смену их мрве у презле и просипају
У црну рупу компјутера
На смену убијају, рафално или снајпером
Све што личи на претрчавање у заклон
На смену изводе десантне ударе
На смену сервирају паклене оброке
Голишавим туристима по ривијерама
Шаљу једни другима ес-ем-ес поруке шта је следеће
Не може их ништа задржати
Ни кликери, ни флипери, ни лего коцкице
Наша деца су глува за обећања
Не дају ни пет пара да ћемо их водити
На брање трешања код родбине у селу
Наша деца не умеју да краду по суседним воћњацима
Одавно, одавно се престала
Да се друже са природом
И поред њеног да их мајчински пригрли
Али само у цртанкама
Наша деца су слепа за разне издашности природе
На смену дотрче задихано
Да траже још новца за жетоне
Да доврше, то јест слисте проказане народе и секте
Њихове очи ужагрено пламињају
Срца куцају у прескоцима
Кака им је понекад житка због поремећене исхране
И розикава од прекомерне употребе кечапа
Али наша деца су, доказано је
На прегледима у школским диспанзерима
Ме-ди-цин-ски потпуно исправна
Налети на њих неки шарлах, заушке, конјуктивитис
Температурица, кашаљ, инфекција
Због прљавих руку и гризења ноктију
Али све је то бе-за-зле-но
Наша су деца и у том погледу исправна
Ми нисмо исправни, ми који на смену
Седимо нерасположени за доручком
Сломљени што их нема са нама у време ручка
Унезверене животиње док чекамо да дођу на вечеру
Ми који причамо једни другима
Упадамо у реч, као бујице
Коју још замку да испробамо
И нашој деци вратимо уплашена зечја срца
Нема дана а да не испитујемо једни друге шта и како
Дошаптавамо се, комбинујемо, планирамо
Како да их најбрже извучемо
Из друштва светских робокапа
Киборга и четвртастих терминатора
Присећамо се како је о кварењу омладине
Говорио још Сократ
Да ли само он, а друг Ј.Б.Т.
Чак је слао и писма упозорења
На разраду по партијским ћелијама
Питамо се, да ли би било оправдано
Да им одсечемо прсте
Или је боље да прсте оставимо
А пребијемо им ноге до колена
Неки који су то већ радили
Предлажу такав рез, и то одмах
Умртвити њихово кретање, од тога почети
Неки, пак, заступају метод враћања у оптицај
Старих педагошких алата
Каишева, бичева, мотки, стално изгладњивање
Клечање на ораховим љускама, или зрнима пасуља
Ако ни то не помогне, а било је случајева
Предлажу врелу воду
Гурање главе у рерну
Стезање тестиса канапом док не помодре од болова
Мада неки од нас већ почињу да схватају
Ако их не спречимо у томе
Они ће нашој деци постати
Васпитачка већина, главни егзекутори
А нама, као сентименталној мањини
Не преостаје ништа друго
Него да предложимо употребу
На пример, употребу лемилица за вађење чипова
Или да неко тркне часком и погледа
У некој од бакалница
Да ли још држе клешта за чупање вампирских зуба
А можда је остао непродат неки глогов, зашиљени колац
Схватамо, и ми и они морамо
Одлучније да преломимо
Све што је у вези са родитељском љубављу
И бригу о нашој деци учинимо делотворнијом
Зашто само седимо, седимо, седимо
Као завезане вреће
Зашто барем нешто не покушамо
Толико је понуђених решења на дохват руке
Знамо, потребно је да постанемо одлучнији
А то значи да стегнемо зубе
Ако треба прегриземо и језике
И најконспиративније
Организујемо препад на нашу децу, док још спавају
Док још нису устали
Док се још нису умили, опрали зубе
Обукли патике и весело
Отскакутали у играоницу
Или је можда боље да их сачекамо испред ње
Док још нису крочили унутра
И сели за командну таблу
И почели кликом на пулпу да бришу све што бежи по екрану
И кликом убадају на сунце
Као да је сунце балон
И збогом помрачено сунце, јадно-висећа крпо
А где смо онда ту ми, шта је с нама
Ми нисмо нигде, нас су, претходно
Одлучили да побију натенане
Што их стално, стално грдимо
Стално одбацујемо што не можемо никако да их испресујемо
Калупирамо, да и они постану цигле
А тек мало, или нимало, скоро никад
Не саветујемо да не буду као ми
Као ми који смо и њима постали
Несносни задах страха
Препрека да буду срећни док из нас
Не искуљају све те помије камуфлиране у речи.