Бећир Вуковић (1954)

Бећир Вуковић
УВЕЧЕ  ТУШТА  УЈУТРУ  НИШТА 

од згрна каменога
од брезика белика
од јамуре од равашице питомине за зло
од тополе од пилотине тер прокопицом
испод гране исти трагови до радионице
није много времена како овуда клеца

цела драма у томе
што га увек видите
у задњем трену

не прати очима
вазда га назрете
с леђа

и нестане
иза дебла

с ове стране с оне стране
кад га нико не би познао
обрстило би одкле докле
с оне стране
с ове стране

(ваздашње труњење по брдима
о кривотворитељу из рашке
закратко завије турбан)

до из ниже савијена грана тополе
лаким одвратом руке поганија је још цимну
завибрира танана у ледној струји вијалишта

с кукичице
хитре зрачице
кадикад засветлуца и сајлица за зечеве
стреловито пробије душник на смрзи крв
капка сајлица подрхтава кофиста се и чује се
цилик звизга звизга обасја звизга још и
визуална зви(зг ((а (((а...))) )) )

звукови
у очи продиру

мало подаље путила
искидана али модел ретко умакне
таквим омчама тонотима узлима удилима

кад упропањ дигло труп иза штица
тргао се из вишевековног беута
у то сам ја
ја нисам ја


О СЕ ПРЕТВАРА У У

обрнула ни се зла
ни пређи наћи крај

тако стражње скуте
спреда обрташе

уперјашили
голушијани
(од цетиња
од требиња
од невесиња
од љубиња
до дедиња)
обестрвиле се подрепице
по сењаку упућене у све четири
брсте пампају
мркућу
јамари
јарани

чемерни посед
сјатили се у
уклето у
дедиње

у крајеве увезали у мртве чворове у

костур папкара са дедиња личи вашем
(удове и колена увек покривају крзнима)
у никад нећете затећи неко са дедиња
са ледним стегнима

при умеравању костију
усправљању уза се
у узбуде се
збуне се

папкар са дедиња
има једну равну кост
али колена му тек мало ближе
куковима (код женки још су изразитије
уголеме карлице дилдике)

дедињски папкар не зна
шта је кињење радом
провело живот луња
јући кроз клуб
књижевника

у
уопште није се трагало
у могли су белград сравнити али
није помаљало њушкицу иза оградице и
живице
само помркивало учепкавало
увиличено у трзајима упишкавало

у има дедињаца
малих хитрих грабљивица
такве њушкице најопасније по
подрумима вила касарни судница тамница

удренице са шиљатим ушима
накострешене умрзле са подливцима
раде ноћу на црно у парку slavijа – luxа
редом уштрцну
уз стубиће

опет нашли једног папкара
отегао папке усред сењака
у укруг
смрада

једино дедињски папкар
песнички не станује на свету

тако
клецао
почетворке
ако не сведочи


АКО НАИЂЕ БОГ

у трн
у трњину
у трњиште

у купину
бодљорепу

у травуљину
у удљиковину

онде нико није рад
ни стрва погребсти

однегде да наиђе бог
не би смео завирити око пута

богтепита колико ће још
ижђикати на местима
отпалих
сенки

Прочитајте и:  Мирослав Максимовић (1946)