Осамдесети број и четврт века излажења часопис Траг, чији издавач је библиотека “Данило Киш” у Врбасу, обележио је и новим решењем насловне странице. Ранију зелену боју позадине заменила је чисто бела.
У јубиларном броју, поезију објављују Ђорђо Сладоје, Ранко Павловић, Саша Радојчић, Данило Јокановић, Горан Лабудовић Шарло, Слађана Ристић и Новица Ђорђевић. Ту су и преводи – Жојс Мансур (са француског Душан Стојковић), Маша Игнатјева (са руског Драгиња Рамадански) и Јосиф Бродски (са руског Виолета Бјелогрлић).
Из 80. броја Трага, неколико песама Данила Јокановића.
Данило ЈОКАНОВИЋ, ИТАКА ЈЕ БЛИЗУ
ИТАКА
Све докле поглед са Итаке сеже
по води се виде трагови стопа.
Пучина је једино што нас још веже,
шапуће заласку сунца Пенелопа.
Док веровах да млечним путем тече млеко
ствари су сe, пред нама, догађале у низу…
Таман кад помислих – Итака је близу –
схватио сам да је све остало далеко.
АРГО
И кад би судбина путовања
могла да се назре пре краја пута
ни тад не би замишљена путања
зависила од воље Аргонаута
чак много више од смера прамца
него од правца из ког ветар дува
мада понајвише од самога чамца
у ком Посејдон ћуди мора чува
ЗЛАТНО РУНО
Је ли могла из предива
испрести се и нит жива
да се живот изатка
у још живљим бојама…
Ко кад се од златног руна
још златнија прела вуна
не би ли из сваке нити
суштост могли издвојити
да се са њом, још у ткању,
тражи смисо постојању.
ОДИСЕЈ
На мене се ослањајући
Хомер толико тога прећута
о почетку и крају пута
на повратак се не осврћући
и издижући се из крика
Итака је наша свака
кућа пуна развратника
пијанаца и лудака
у којој и себе затекох
па покушавам да схватим
да ништа није далеко
ко има где да се врати
