Небојша Васовић, ЖИВИ КАКО ЈА НЕ УМЕМ, Повеља, Краљево 2024.
ОДСУСТВО
Мислио сам да је хваљење одсуства
некога или нечега
тек шупља филозофија
али све више осећам
захвалност на томе што вас нема
драги моји људи
драги моји предели
драги моји предмети
јер и док сте овде били
били сте недодириви
често невидљиви
сладили се што вам не могу ништа
осим да поред вас прођем
с псећим ноздрвама
СКРОМНОСТ
Ништа од бога нисам тражио
ни срећу ни бољи посао
ни ауто ни вилу –
само малу лутрију.
Али бог не воли скромне,
не воли скромност.
Ах, да сам пожелео бити
главешина логора,
онај што људе растеже на точку,
жеља би ми била услишена,
па бисмо сада другачије разговарали
ја и ви.
НАИВАН
Понекад ми се неко јави из света,
привучен неком мојом песмом,
или књигом, па ми то јавља.
И тако се дописујемо неко време,
док тај неко не нестане,
не јавља се више.
А ја у својој наивности мислио,
јављаће се увек,
све док ме има.
ДИЛЕМА
Ушао сам у позне године,
а и даље загледам све
што пролази поред мене,
нарочито женице и њихове
(кад их има) штиклице.
А шта је алтернатива:
да навучем црне наочаре
кроз које не видим ништа,
како бих се припремио за сусрет
са творцем, лишен илузија?
ОКРЊЕНА
Од шест малих чаша
за шери
увек из ормана извучем
ону окрњену
која би могла да ми расече усну
Решила је мала да ме има
ПЕВАЊЕ, НЕКАД И САД
Некад су певачи певали
с планине на планину
јер између њих је био
простор који одјекује
(кањони, провалије)
Тај глас је заобилазио градове,
тргове, библиотеке,
тај глас је имао орлова крила,
и сад ће ми неко рећи
да је све ово митологија
ПОЧЕТНО СЛОВО
Када из близине посматрам кору
храстовог дрвета
чини ми се савршеном
(од мапе напуклих линија
па до тајанства боје)
можда јој само недостаје
урезбарено почетно слово
нечијег имена
које би (ваљда) требало
да нас подсети како овде
има и људи
који воле само себе
и који су спремни на све
Небојша Васовић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, на групи „Југословенске књижевности са општом” 1978. године. У Београду је радио као слободни уметник: писац, уредник, књижевни критичар.
Магистрирао је 1992. године на „Новом калифорнијском колеџу” у Сан Франциску (програм: Poetics). Живи у Торонту од марта 1988. године.
Аутор је следећих књига:
Поезија
Струна/Сутон, Просвета, Београд, 1983.
Со лично, Видици, Београд, 1986.
Бразил, Матица српска, Нови Сад, 1986.
Песме за децу и калуђере, Матица српска, Нови Сад, 1989.
Пердидо, КЗНС, Нови Сад, 1991.
Гонг у житу, Матица српска, Нови Сад, 1991.
Музика роба, Нолит, Београд, 1992.
Талмуд и ја, БИГЗ, Београд, 1992.
Сеdам чунова, БИГЗ, Београд, 1995.
Посечене су шуме, Народна књига, Београд, 2003.
Ни љубави ни хлеба, Повеља, Краљево, 2006.
Изабране pесме, Повеља, Краљево, 2011.
Нека, хвала, Културни центар Новог Сада, 2014.
Голицач табана, Пресинг, Младеновац, 2018.
Дулчинеји оd Винче, Поетикум, Краљево, 2021.
Неко други, Пресинг, Младеновац, 2023.
Есеј, критика, дневници
Поезија као изванумиште, Рад, Београд, 1983.
Против Кундере, Браничево, Пожаревац, 2003.
Лажни цар Шћепан Киш, Народна књига, Београд, 2004.
Дневник I, Народна књига, Београд, 2004.
Contra Kundera, La Cabra Ediciones, Ciudad de Mexico, 2012.
Зар опет о Кишу?, Конрас, Београд, 2013.
Полемике и портрети, Задужбина „Николај Тимченко“, Лесковац/ Алтера, Београд, 2015.
Европски давитељи из нашег сокака, Бернар, Београд, 2016.
Кога бране кишобрани, часописно издање Браничево 5-6, Пожаревац, 2020.
Оклагија Доктора Јеркова, приватно издање, www.nebojsavasovic.com
