Пре 50 година: прва књига Новице Тадића

Један од најистакнутијих новијих српских песника Новица Тадић (1949–2011) је своју прву књигу Присуства објавио 1974. код београдске издавачке куће Просвета.

Овде преносимо неколико песама из Тадићевог првенца.


ТАМНИ ПЕЊАЧ

Можда су то гласови биља о не
раст земље уз притке и поход буба
или лепет ветра који увек чезне о не

знамо толико да долази
да се лагано и упорно успиње
опна што нас дели према нама се угиба

према нама се угиба према нама се угиба

не покушавај улудо ти напор
не би успео ни читав свемир да усмериш
са висоравни ове једном си одуван
врата не можеш отворити
ми ти се смејемо ми ти се смејемо
врата се само према теби отварају
према теби према теби
и смех нам као гуштер у суву земљу убегне

сенка је најбогатија зидом без боја
читаво обиље затвара па и њега
неиспољеног госта

јечи ли то он у часу поподневном
отвара ли ми то он уста
да на папир пљувачку проспе
вере се ипак вере се полако а да се
сенке ослободи а да се решетке ослободи
већег тиранина под сунцем не би било

ниси присутан ниси бео па ипак
како би те из груди истисли
грудне кости притискамо а руке нам се
у дрвене кашике претварају

знамо да су брегови
напуштене столице и да се
процветала трешња твојим костима осула
а питамо се стално да ли је
решетка правилно исплетена
и не слаби ли твој сан о ваздуху



КОКОШ У СОБИ

од ормана до врата
дрвено сам легло попречио
под њеним прљавим присуством
ствари да уздрхте

свакодневно узбирам
продевене перјем
пепељасте хрпице

јаје кад снесе позваћу пријатеље
да га длетима отворимо
или да га из куће изгурамо

њу не видим
иако собни простор
квоца и узмахује
да ми ваздух лице шиба

кад цигарете или прсте запаљујем
креста се на шибици јави



ЗИДОВИ ПИСМОНОШЕ

кад сенке из зидова изгони
слични смо онима што
из камењара змије маме јер
где лешкари ако ту не лешкари
сродник прљаве кокошке

насип је разривен и мутљаг се
по соби разлива
свеже кртичњаке у угловима
видимо и још ено

зидови се размичу
о нама писмо односе
нетрагом црне вести разносе



НАХТКАСНА

не смем је отворити
јер би оживели рукописи
с зглавкастим удовима
отпочели несавршено
гибање густог ваздуха
и зидови би се собни искосили

у помереним би се угловима
кокош нахранила
под пуном вољом
несносно подне греје

плафон се у бело перје раздели
Прочитајте и:  Новица Тадић (1949–2011)