Ненад Шапоња, ПСИХОЛОГИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ, Прометеј, Нови Сад 2023.
СВЕ ШТО КАЖЕШ:
ДЕСИТИ СЕ НЕЋЕ
Знаш ли где си рођен,
а где јеси?
Како препознајеш
своје место?
Шта значи дом,
шта споља,
а шта унутра“?
Који је део тебе
споља,
а који унутра“?
Како препознајеш
време изван себе,
оно у којем си био
и као други
и као исти?
Испуњаваш ли обавезу,
да будеш део
времена туђег“?
Примећујеш ли
пукотине у времену?
Да ли их лепиш,
или проширујеш“?
Како уопште
одржаваш равнотежу?
Можеш ли у другом
да препознаш
оно што само ти јеси?
Можеш ли у себи
да потврдиш
оно што само ти ниси?
РАЗМЕРАВАМ МЕРЕ
СВОГА ДОМА
Покушавам да одредим
прецизно место недостајања.
Отисак душе копрца се
у неухватљивој причи.
Одвагујем неизвагане чини
сопственог живота.
Допричавам испричане већ приче:
А о чему ћемо се спорити,
до о лепоти, о поседовању и о знању.
О знању до кога се стиже,
сасвим,
тек онда када нас у њему нема,
ни мало.
О лепоти која нас преплави
и потоне у истом.
О поседовању
које је увек привид поседованог.
О тајни по којој се хода
пажљиво
као по води.
А КОЈИ ПРОСТОР
СЕ ЗОВЕ ЗАУВЕК?
Кроз рану на души
може се доћи
до места на којем јесам.
За тили час,
или најчешће,
никад.
Може се стићи
на раскршће,
до ивице бића.
Недокучиве ствари
када постану
онакве какве су одувек биле,
отварају тај
прозор поверења.
А неухваљиве границе бића
по којима се хода
и стиже
уз вртоглавице помоћ
јесу баш оно место
на коме јесмо.
Заувек.
Ненад Шапоња
(1964, Нови Сад), песник, есејиста, књижевни критичар, чији су стихови препознатљиви у савременој српској поезији по стилској перфекцији, херметичности и оштрим метафизичким увидима. У области књижевне критике промовише постмодерну – поетку и идеосинкретички интерпретативни приступ књижевним делима, који подразумева живљење у књижевности.
Десетак година је био критичар Политике, а 2002. године основао је издавачку кућу Агора, данас једног од најистакнутијих српских издавача, са јединственим местом у овом пољу, захваљујући широким интересовањињма и квалитетном избору.
Књиге поезије: Ђоконда (1990), Одрази варке (1993), Очевидност (1996), Море (1998), Четири поеме (2000, 2001), Слатка смрт (2012), Постоји ли додир твоје душе? (2014), Изгледам, дакле нисам (2017), Силазим у тишину тега бачене коцке (2019).
Књига есеја и критика: Бедекер сумње (1997), Аутобиографија читања (1999), Искусшто писања, (2001, 2002).
Књига путописа: А Брисел се да преходати лако (2018, 2019, 2022).
Поезија Ненада Шапоње је превођена и на енглески, шпански, италијански, руски, мађарски, француски, македонски, пољски, словачки, румунски, албански и азербејџански језик.
Преведене књиге: Постоји ли додир твоје душе“ – на македонски; Слатка смрт – на румунски, шпански и словачки; Изгледам, дакле нисам — на словачки, шпански и азербејџански; А Брисел се да преходати лако, на енглески, македонски и арапски језик.
Саставио је и неколико антологијских избора: Антологија савремене новосадске приче (2000), Антологија старе новосадске приче (2003), Просветина књига крими приче (2003), Павле Утринов (у едицији Десет векова српске књижевности, 2013), Нова прича Новог Сада (2018), The New Story of Novi Sad (2022).
Награђен је „Бранковом наградом“ за књигу Ђоконда, „Просветином наградом“ за књигу Бедекер сумње, наградом „Мирослав Мика Антић“ за књигу Изледам, дакле нисам, наградом „Мома Димић“ за књигу А Брисел се да преходати лако и наградом „Милан Богдановић” за књижевну критикy.