Анђелко Анушић, ПЛАТНО, ГБ “Данило Киш”, Врбас 2024.
Из поговора Живорада Недељковића:
Прилика је да, говорећи о књизи Платно, набројимо и овлаш образложимо неколико начина за употребу речи платно и самог платна. Пред читаоцем нових песама Анђелка Анушића као да се одвија пројекција документарно-играног филма на платну замашних димензија у сали где су и акустика и сви други важни параметри по мери захтевног гледаоца, то јест читаоца. Смењују се кадрови из историје народа коме песник припада, низ је документарних детаља и о збивањима, и о личностима што твориле су збиљу, а савремено доба пропуштено је кроз филтере богате песникове уобразиље и ерудиције. Дакако да је од значаја за форму појединих песама и књиге у целини процес монтаже; гдегде је све речено и потанко образложено, гдегде су дати тек наговештаји и алузивно ткиво. Ту су и натуршчици и статисти и вође статиста.
Можда је најбољи опис јунака „играног дела филма“ дат у дистиху песме Газиместан, на самом почетку књиге: У једном лику – срасли ко рана и туфер, /слуга и кловн, тиранин и луда, суманути суфлер. Колико је само значења у ово мало речи; суштински, реч је о дешифрованој дијагнози општег стања, о страшном удесу појединца у времену што за лозинку има синтагму с почетка поменуте песме: Не, немој ми о том. И заиста, толико је око нас бесмислених вајкања, меркантилног кукавичлука, опортунизма и трагикомичних довијања да се мислећи појединац оправда пред собом због овог или оног, најчешће због пристајања на нешто чега се частан човек клони, због чега се стиди. Не, немој ми о том, немој ни о историји што нам није била наклоњена, или ми нисмо били приљежни ученици, ми што нисмо опростили другима, и за дуга времена научили шта не треба радити.
ПЛАВА ГРОБНИЦА, ПОЗНО ЧИТАЊЕ
Стојте, галије лампиона! Баците крме лажне
Газите стидним ходом!
Опело сећања држим после заслужене казне
Над овом заборављеном водом!Ту на дну где бомбе сан Анштајнов хвата
И на демонске формуле заборав пада,
Лежи гробље преварених, лежи брат до брата,
Прометеји песме, аргонаути јада.Зар не осећате како море грца
Да се не угуши од туђега греха?
Из нафтног јаза пламти дремеж мрца
У меморијској шифри воденога еха.То је храм покајства, та голгота њина
За оне што ће доћи из неплавог бескраја,
Хладног ко болнице, снови бенседина,
Мрачног ко владари – жреци нашег краја.Зар не осећате из тмастих дубина
Да паганство плута поврх отпаднина
И ваздухом цикће скеч са трибина?
То потомство игра ролу арлекина!Стојте, галије слуганске! На гробљу браће моје
Окречите своје губе.
Кербери компаније страху нек отпоје
Ту, где се кесе љубе!Јер проћи ће многа столећа ко листе
Што згасну у оку без парламентарног знака,
И доћи ће нове а заправо исте,
Да сконча глас народа на гомили рака.Али ово гробље, где је прошверцана
Преварна и страшна тајна логореје
Бајка неће бити – светионик океана,
Јер ће дезертери добити трофеје.Сахрањени ту су некадашњи санци
И васкрсна снага целог једног рода,
Сила коју неће зауздати ланци
Оних који лижу со са туђег дланца.Стојте, галије владарске! Ротације нек утрну,
Тлачења клоне клатно,
А кад песму завршим, падните у ноћ црну
Праведно и бесповратно.
ДИС ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА
Накоти се црно племе убилаца,
Намножио зли, проклети, издајица;
Узвитлале смрадне кесе трговаца.
Свиснули су сви поносни, издан Радојица.
Накоти се црно племе убилаца.Прогледале све ложе и штабови,
На високо подигли се сви кретени;
Сви слугани, сви подмукли, сви гадови
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све ложе и штабови.Покрадена сва надања и утешења,
Изругано што је смерно и разборно.
Издани су сви завети и бдења,
Оскрвнусмо и опело и све саборно.
Покрадена сва надања и утешења.Разбијена сва народна звона буне,
Повукồ се дух предака и Бог давало.
Издадосмо све гробове и трибуне.
Од грехова племе нам се успавало.
Разбијена сва народна звона буне.
Од доушника створили смо великаше.
Част и углед поделише празноглавци.
Криминалци нам праве богаташе.
Вође наше сад су родомрсци.
Од доушника створили смо великаше.Своју земљу закрвисмо на изборе,
Своју храброст на плашњу и обмане,
Потомству пресушисмо све изворе,
За издаје и поразе плетемо колајне.
Своју земљу закрвисмо на изборе.Место дичне историје и гробова
Васкрсли смо хомоиде и све простаке;
Од пропалог рода свога, од робова
Окренусмо главу, и стиснусмо шаке.
Место дичне историје и гробова.Остала нам још словеса на хартији,
Сећања на узлете и висине;
Главу своју положисмо на пањ партији,
У свој сандук забијамо чавле и клинове.
Остала нам још словеса на хартији.Под страшним дугом живи наше поколење,
Мегдан чине протестанти и прајдаши;
У клоаки наше јавно мнење,
Мрежоловци стари су удбаши.
Под страшним дугом живи наше поколење.Виртуелци опсенише наше дане,
Не види се стварност наша худа;
Ал’ памћење кад опожари ове стране,
Куд побећи од Књиге и Суда!
Виртуелци опсенише наше дане.
О ПЕСНИКУ
Анђелко АНУШИЋ (1953, Градина на Сувој међи, БиХ-а) песник, прозни писац, есејиста, антологичар, књижевни критичар, публициста. Објавио је осамнаест песничких књига: Човјек пјева на радном мјесту /1980/; Предикатно стање /1987/; Међупад /1989/; Зимзелен и олово /1989/; Некрштени дани /1994/; Штап од писмена /1996/; Крст од леда /2000/; Литургија за поражене /2003/; Мислиш у злату, чиниш у сребру /2003/, Сребро и тамјан (изабране и нове п(ј)есме), /2004/; Ова чаша (изабране и нове п(ј)есме), /2007/; Пахуља /Snowflake, двојезично, избор на енглеском, /2007/; Слава и поруга /2008/; Чудилица /песме за малу и велику децу, /2011/; Епитаф за незнане /2015/, изабране и нове п(ј)есме/; Жив си, кажеш /2016/; Зимно место / 2017/; Боли, боли ме јако/2022/; Осам збирки приповедака : Христ са Дрине /1996/; Приче са маргине /1997/; Одблесци/1998/; Успомене из пакла /1999/; Прекодринчеви записци о Косову /2004/; Пре блеска, а после олује /2012/; Писмо Петру Кочићу и још понекоме /2015/; Легенда о в(ј)етром вијанима /2019/. Шест романа, плус Српска крајишка тетралогија у два тома; Силазак Сина у сан /2001/, исти роман је 2003. године преведен на енглески /The Son’s Sinking Into Sleep, Београд, /2003/; Адресар изгубљених душа /2006/; Прозор отворен на висибабу и кукурек /2010/; Гласови са Границе /2016, Српска крајишка тетралогија,I/; С Хомером у олуји /2018, тетралогија, II, III, IV/; Живот из засједе/2021/; Маглена авлија /2023/; Монодраму: Колона/2018/; Књигу есеја: Мркаљев ламент /2002/. Аутобиографску прозу : Загребачке ефемериде /2003/; Две антологије: Јадова јабука /2005/, изабране народне пјесме Срба у Хрватској/; Насукани на лист лирике /2006/, српско п(ј)сништво у БиХ-и друге половине 20 века, у коауторству са професором Живком Малешевићем. Бревијар одабраних новинарских и публицистичких текстова: Да мртви и живи буду на броју /2002/. Превођен, заступљен у лектири, у антологијама и тематским зборницима савремене српске поезије и прозе. Уврштен у Српску енциклопедију (Том I, Књига 1), као и у Енциклопедију Републике Српске 1, А-Б; те у Лексикон писаца српске књижевности, на стр. 121-123; Матица српска, 2020; Значајније награде: Светозар Ћоровић; Петар Кочић; Бранко Ћопић, САНУ; Андрићева награда; Статуета – Бранкова награда за укупан песнички и књижевни упус; Сава Мркаљ за укупан допринос савременој српској књижевности; Браћа Мицић; Бранково коло – Печат вароши сремскокарловачке; Стражилово; Сарајевски дани поезије; Станко Ракита; Раде Томић; Гордана Тодоровић; Удружења књижевника Републике Српске; Међународна награда „Шушњар“ за целокупно књижевно дело; Златна сова; Фондација Петар Кочић; Фондација Драгојло Дудић; Младен Ољача; Тома Радосављевић; Константинове визије… Живи у Новом Саду.